INTERVJU: SUŠTINA JE DA SE VRATIŠ SEBI

Gordana Đokić, apsolventkinja na katedri glume Akademije umetnosti u Beogradu i dobitnica Zlatnog lista na ovogodišnjem Jesenjem pozorišnom festivalu na Mećavniku, prenela nam je svoje utiske o osvojenoj nagradi, saradnji sa kolegama, Čehovljevoj Maši kao i o tome koliko su iskustva i znanja koja je stekla na Akademiji umetnosti u Beogradu bila značajna prilikom formiranja lika za čiju interpretaciju je nagrađena.
Osvojili ste Zlatni list kao najbolja glumica Drugog Jesenjeg pozorišnog festivala. Kako se lik Maše, koji ste doneli na scenu u ovoj interpretaciji Čehovljevog „Galeba“ izdvojio u odnosu na ostale ženske likove?
Žiri je ovoga puta imao simpatije prema Maši, a sigurna sam da će u nekoj budućoj izvedbi neko drugi zavrediti pažnju. To je zajednički poduhvat u kome je svako od učesnika dao izuzetan doprinos.
Kako biste opisali odnos Maše sa ostalim likovima iz predstave? Koliko Vam je slična po senzibilitetu?
Maša je stalno u raskoraku u odnosima sa ostalim likovima. Suma njene sudbine leži u rečenici koju i izgovara u delu : „Marija, bez igde ikog svog“, a opet je puna života i želja. Svoje sopstveno iskustvo sam pokušala da stavim u okvir njenog ritma i tako pomirim sebe sa njom.
Dobili ste priliku da sa kolegama sa klase po drugi put odigrate diplomsku predstavu „Galeb“. Koliko je bilo zahtevno ponoviti uspeh premijere iz Ateljea 212?
Igrati bez kontinuiteta je teško, imamo ozbiljan tekst pred sobom, svako od nas ima slojevite likove da odigra. Bili bismo srećniji, a i sigurniji kada bismo češće igrali.
Ideja Jesenjeg pozorišnog festivala zasniva se na prožimanju energije i iskustava mladih umetnika, koliko je stalna upućenost Vas naVaše kolege iz postavke doprinela Vašem umetničkom sazrevanju? Koliko i šta ste međusobno naučili jedni od drugih?
Upućenost jedne na druge je neminovnost na Akademiji. Moji klasići i ja smo prolazili zajedno kroz razne procese, svako sa svojim životnim iskustvom. Sazrevali smo jedni sa drugima, učeći se i pomažući, ne samo kao glumci,veći kao ljudi.
Reditelj predstave je profesor Akademije umetnosti u Beogradu, Milan Nešković. Kako Vam je pomogao da Mašu doživite?
Profesor Milan Nešković je imao veliki uticaj da Maša bude viđena na način na koji jeste, kao i moj drugi mentor Andrej Šepetkovski. Ne mogu da zanemarim ni osnovu svog obrazovanja i svoje mentore od kojih sam učila. Dobro utemeljenje, koje je moj profesor Nebojša Dugalić učvrstio, dobra je podloga za rad i učenje od drugih ljudi.
Zlatni list je kruna Vašeg obrazovanja i potvrda za uložen četvorogodišnji trud. Koliko su Vam znanja koja ste stekli na Akademiji, a koja nisu direktno primenjena u predstavi, pomogla?
Svakako da su mi mnogo pomogla, bez njih ne bih bila ovo što sada jesam.
Šta ste novo naučili o sebi tokom rada na predstavi?
Opet sam se suočila sa svojim slabostima i ranama. Ovaj posao je toliko blistav i strašan u isto vreme, pa se češće nego što smo i svesni živi baš kao što je Ivo Andrić rekao „U međuvremenu“. Ali, upravo posle ovog festivala sam naučila, bilo da su kritike ili nagrade, suština je da se vratiš sebi i kako znaš i umeš nosiš svoj život čvrsto obema nogama na zemlji.
Šta je na proteklom festivalu na Vas ostavilo najupečatljiviji utisak?
Energija, talenat, mladi ljudi i njihova želja da stvaraju i da se bore. Što bi rekao Čehovljev junak Trepljev „Potrebne su nove forme“, a mislim da je potrebna šansa mladim ljudima i nadam se da će ovi „stariji“ imati sluha za to.
Koliko su Vas studije glume na Akademiji umetnosti promenile kao ličnost, kako su uticale na Vas privatno i profesionalno?
Verujem da su uticale na mene i više nego što sam toga svesna. Ono što se u meni steklo za ove 4 godine je skroz promenilo moj pogled. I zahvalna sam i srećna za te četiri godine.
Zašto je Akademija umetnosti u Beogradu pravi izbor za studije glume?
Ono što je imperativ Akademije umetnosti su njeni profesori: stručni, posvećeni, strpljivi. Mislim da Akademija umetnosti ima ozbiljnu katedru i jednu od najboljih škola glume u Srbiji i sigurna sam da mladi ljudi neće pogrešiti, ako se opredele da ova škola bude njihovi zbor.