"Biti ili ne biti žena - A ekspir kroz pokret" - U pokretu kroz Brisel i Pariz

Sa osećanjem putujućih glumaca i koferima punim rekvizite, obogaćene novim iskustvima, otputovale smo u Pariz, prestonicu lepote, umetnosti i izazova, gde smo u Kulturnom centru Srbije još jednom odigrale predstavu "Biti ili ne biti žena – Šekspir kroz pokret".

Uz srdačnu dobrodošlicu g. Milana Đ†irovskog, koordinatora kulturnih aktivnosti, i trud da prostor uskladimo za potrebe naše predstave, 30.01.2013. u 19.30, pred prepunim gledalištem našeg kulturnog centra čiji prozori gledaju na Centar "A1orž Pompidu" – Bobur – u kome je trenutno postavljena izložba o Salvadoru Daliju, čije je lice začuđeno gledalo na nas sa džinovskog plakata, odigrali smo predstavu pred mešovitom francusko–srpskom publikom. U prisustvu naših umetnika Zorana Tasića, Save Anđelkovića, Sare Sabljić, Olge Ignjatović i drugih, kao i diplomiranih studentkinja Akademije umetnosti – Ane Bauk (koja je pre svog odlaska na master studije u Pariz igrala u našoj predstavi) i Sonje Kostić – Joana Knežević, Jelena Bosanac i Jelena Puzić igrale su nadahnuto i zablistale u punom sjaju svog mladog i raskošnog talenta.

I ovog puta su bile nagrađene burnim i dugim aplauzom, a da je njihova transpozicija kroz pokret ženskih likova iz Hamleta, Otela, Antonija i Kleopatre, Romea i Julije i Magbeta istinski bila uzbudljiva dokaz je to što publika nije htela da ode posle predstave. Svi su bili srećni, puni iskrenih čestitki, i znatiželjno su nas ispitivali o našem radu, kako srpska, tako i francuska publika, koja je po rečima ljudi iz centra, prvi put posle dužeg vremena u tom broju došla na neki događaj u organizaciji centra.

Flajeri o predstavi i radu Akademije umetnosti odneti su u džepovima i tašnama čiji će nosioci pamtiti uzbudljive slike iz naše predstave, a mi smo se vratile u Beograd zadovoljne, ispunjene i pokrenute da nastavimo rad na novim predstavama koje će Akademiju umetnosti i našu sredinu predstavljati na najbolji mogući način.

Zahvaljujemo se Fondaciji "Milan Đoković" koja nas je podržala i čija nam je finansijska pomoć bila neophodna da bi ostvarili naše prvo, a uspešno gostovanje u Briselu i Parizu.

"Biti ili ne biti žena" - Studentska predstava gostovala u Briselu i Parizu

Naše prvo gostovanje – "TO BE OR NOT TO BE A WOMAN"

PIŠE: Joana Knežević, diplomirana studentkinja Glume na Akademiji umetnosti

Uz podršku Fondacije "Milan Đoković", dugo očekivano gostovanje pretvorilo se u javu. Naša mala trupa na čelu sa prof. Maricom-Vuletić Naumović ispunila je zadata očekivanja u ne tako sjajnim uslovima za igranje ove naše intimne predstave.

U Briselu smo bile fantastično primljene i publika koja je bila mešovita zdušno je reagovala. Predstavu smo prilagodile veoma interesantnom prostoru koji me je odmah opčinio. Velika sala četvrtastog oblika, beli zidovi vrlo netipični za teatar, osvetljenje minimalno, iznad nas veliki slikarski atelje i par soba za prinudne goste. Mali umetnički hram. Meni je bilo zadovoljstvo da se poigravam sa svetlom, tonom, perspektivama i otkrivam nešto novo, za našu predstavu do tada neistraženo.

Srpski kulturni centar u Parizu. Topla domaćinska atmosfera, fantastični domaćini učinili su da se zaista osećamo kao kod kuće. Trudili su se da izuzetno tešku salu (koja je galerijski prostor) prilagode izvođenju najbolje što su mogli. Na žalost, tehnički uslovi za izvođenje predstave su bili veoma slabi, te ostaje žal za punim utiskom predstave za koji su bili uskraćeni gledaoci koji su u velikom i neočekivanom broju došli da vide našu predstavu.

Na kraju predstave publika nas je zdušno pozdravila aplauzom, prepoznavši našu želju i trud da budemo iznad situacije kako bi smo zajedno uživali u pozorišnom činu. Druženje i razgovori sa publikom se se nastavili do kasno u noć.

"Biti ili ne biti žena" - Plakat za gostovanje predstave u Folksrumu

Plakat za gostovanje predstave "Biti ili ne biti žena"
u Folksrumu (Brisel)

"Biti ili ne biti žena" - plakat za gostovanje predstave u Parizu

Plakat za gostovanje predstave "Biti ili ne biti žena"
u Kulturnom centru Srbije (Pariz)

Putovanje – pun pogodak

PIŠE: Jelena Bosanac, diplomirana studentkinja Glume na Akademiji umetnosti

Tokom sedam dana provedenih u prestonicama Belgije i Francuske imali smo privilegiju da svoj rad prikažemo inostranoj publici, a pri tom i uživamo u upoznavanju novih gradova i ljudi. Pozitivne reakcije i komentari doprineli su da ovo putovanje zaista bude pun pogodak, što se tiče moje dalje karijere, ali i privatnog života. Susret sa raznim ljudima, starim i novim prijateljima, upotpunio je lep doživljaj koji sam stekla.

Sumirajući utiske, mogu biti samo zahvalna što nam je Akademija pružila podršku i omogućila da, pre svega, predstavimo sebe i svoju predstavu "Biti ili ne biti žena" ljudima izvan granica naše zemlje, kao i da ostvarimo lično bogaćenje upoznavanjem novih naroda, običaja i svesti.

Prof. Marica Vuletić-Naumović, Joana Knežević,
Jelena Bosanac i Jelena Puzić

Predstavu smo obogatile divnim iskustvom

PIŠE: Jelena Puzić, studentkinja III godine Glume na Akademiji umetnosti

Ja sam u predstavu ušla naknadno i sam proces koji sam prolazila u toku priprema bio je drugačiji nego kod Joane i Jelene. Kod njih je to trajalo duže i pokreti su nastajali iz asocijacija i njihoviih senzibiliteta, dok sam ja morala na njih da se priviknem i osetim ih kao svoje. Naravno, prilagođavali smo i menjali mnoge delove u toku rada, tako da je to vremenom, s moje strane, prestalo da bude učenje već postojećeg, i postalo stvaranje novog.

U Briselu i Parizu suočili smo se zajedno sa novim prostorima i novim tehničkim uslovima, drugačijim osevetljenjem, ozvučenjem, obojenošću, što je bio novi veliki izazov. Trebalo je uklopiti se u drugi oblik i veličinu prostora, igrati na novim podlogama, što je za tako fizički zahtevnu predstavu jako bitno. Sve je redovnim probama, naravno, uspešno obavljeno i na samim izvođenjima mogli smo stopostotno da se prepustimo situaciji i emociji.

U oba grada dobili smo divne povratne reakcije od publike, što govori o univerzalnosti pokreta kao izražajnog sredstva, sveprisutnosti Šekspirovog stvaralaštva i, da ne budem pretenciozna, verovatno jasnim, tačnim i dobro odabranim rediteljskim rešenjima.

Brisel i Pariz su gradovi koji pružaju mnogo uživanja, saznavanja i usavršavanja u umetnosti. Susreli smo se sa interesantnim ljudima, novim scenskim formama, dobili materijala za razmišljanje i uopšte napunili baterije divnom energijom kojom oba grada plene. Bilo je to divno iskustvo, kojim smo predstavu obogatile i nadam se ća i beogradska publika to imati prilike da vidi.