“POZORIŠTE ODAVNO NIJE MESTO STROGO OGRANIČENIH DISCIPLINA” – KAŽE NAŠ DRAMATRURG DIMITRIJE KOKANOV
O statusu dramskog teksta i dramarugije na našoj pozorišnoj sceni za portal “Hoću pozorište” govoerio je dipl. dramaturg Akademije umetnosti u Beogradu, dramski pisac, scenarista i dramaturg Ateljea 212, Dimitrije Kokanov.
Na pitanje šta se danas smatra pod savremenim dramskim tekstom, naš mladi dramaturg kaže: “…Rekao bih da savremeni dramski tekst danas pre svega podrazumeva da nam je sam kontekst unutar koga je taj tekst nastao poznat, da znake teksta lakše čitamo, sa manje udaljenosti, nego li znake teksta koji je nastao u prošlosti unutar konteksta koji nam iskustveno nikada nije dovoljno dostupan ma koliko ga rekonstruisali istraživanjem.”
O popularnosti postdramskog pozorišta na repertoarima kao dominantnog oblika originalnog autorskog izraza, Kokanov ističe da ne veruje da je moguće govoriti o postdramskom pozorištu ili tekstu na način kao da je reč o nečem novom. “…Taj pojam je svoju intervenciju u imenovanju određenih praksi rada i fenomena u pozorištu, kao i uticaj na promišljanje relacija unutar hijerarhija elemenata pozorišnog jezika, odavno izvršio, te verujem da ga više ne treba posmatrati kao suprotnost onome što smo smatrali tradicionalnom pozorištu. Pozorište kao živa umetnička praksa, a kao deo šireg polja izvođačkih umetnosti, odavno nije mesto strogo ograničenih disciplina. Veštine i alati kojima reditelji, glumci, plesači, pisci, dramaturzi i svi ostali umetnici uključeni u proces vladaju ili treba da ovladaju, odavno izlaze iz okvira tradicionalnih praksi reprezentacije dramskog književnog sadržaja. Pozorište nije umetnost inicirana književnošću već izvođačka praksa koja književni tekst uključuje u sebe kao jedan od ravnopravnih elemenata u građenju sopstvenog jezika.“
Kokanov kaže da insistira na distinkciji dramaturškog i spisateljskog rada. „Reč je o potpuno odvojenim profesijama. Dramaturgiju kao umetničku praksa nikako ne treba spajati sa proizvodnjom dramskog teksta. Dramaturški rad nije više moguće ni vezati nužno za rad na nekom odabranom tekstu, jer možemo biti dramaturzi u različitim praksama izvođačkih umetnosti koje nisu bazirane na tekstovima – na primer u savremenom plesu, umetnosti performansa itd. Dramaturgija, u tom smislu, kao praksa rada u polju izvođačkih umetnosti ima svoju autonomiju…”
Dimitrije naglašava da kao dramaturg Ateljea 212 učestvuje u aktivnom praćenju savremenog dramskog pisma. Sa te pozicije prati i šum u komunikaciji koji se nekada dešava u recepciji takvih tekstova od strane publike. “Ovde je reč o zadovoljavanju svojih i tuđih očekivanja. Pozorište, kao i film, neretko upada u problem kada se od pozorišta očekuje da bude isključivo izvor zabave. Umetnici ne treba da odustanu od toga do promišljaju pozorište kao umetnost.”
“…U Ateljeu 212 gde radim kao stalni dramaturg tog pozorišta mogu da kažem da je naša pažnja pre svega usmerena ka savremenim piscima i autorima, i čini mi se da je zastupljenost „mladih” kolega u različitim umetničkim praksama u produkciji Ateljea 212 vrlo vidljiva.”
Čitav intervju možete pročitati na https://hocupozoriste.rs/intervjui/dimitrije-kokanov-pozoriste-odavno-nije-mesto-strogo-ogranicenih-disciplina
