INTERVJU REDITELJA FILIPA ČOLOVIĆA U „BLICU“ POVODOM FILMA „POTREBA ZA MRŽNJOM“

“Zbog čega je ljudski život na zapadu neprocenjiv, a kod nas bezvredan?” – osnovno je pitanje koje u svom filmu pokreće naš dip. reditelj Filip Čolović. “Potreba za mržnjom” je dokumentarac koji je prikazan na ovogodišnjem Medjunarodnom festivalu dokumentarnog filma “BELDOCS 2020.”, u Amfiteatru Muzeja Jugoslavije i u trci je za glavnu nagradu Srpskog takmičarskog programa.

Filip o svom ostvarenju kaže da je

„To je film o sistemu koji ne funkcioniše, o pravosuđu i policiji, o društvu koje se promenilo nagore, koje je negde zaturilo osnovne vrednosti, o pristajanju na nasilje, kao i o gubitku empatije. Premda sam od mnogih filmadžija dobio savet da ostanem na svojoj ličnoj priči koju sam pristao da ispričam, želeo sam da dam širu sliku i ukažem na veliki problem učestalog nasilja”.

Kao sećanje na tragično nastradalog rođenog brata i druge žrtve brutalnog nasilja, Filip kaže da je film radio pet godina i istakao da je važno i da bude gledljiv, kako bi postao ono što treba: veliko upozorenje.

“Moj film postavlja mnoga pitanja, ali ne daje na sva odgovore. Voleo bih da je tako nešto moguće. Kao uteha, ostaje mi to da je svrha umetnosti upravo u postavljanju pitanja. U filmu pokušavam da odgonetnem korene nasilja i mržnje, vraćam se u ratove devedesetih, u Drugi, pa čak i u Prvi svetski rat kako bih objasnio i sebi i drugima zbog čega život u našoj zemlji tako malo vredi. Zbog čega smo se u vreme autoritativnog sistema, kada je čovek zbog krive reči mogao da zaglavi zatvor, osećali sigurnije? Da li je to zbog skorašnjih ratova, sumraka svih vrednosti, čestim tragičnim događajima? Zbog čega je ljudski život u razvijenijim zemljama neprikosnoven, neprocenjiv, a kod nas uglavnom bezvredan? Na kraju, ne manje važno, zbog čega mi kao društvo pristajemo na sve to.”

Iako priznaje da mračnih tonova u filmu ima i previće, naš reditelj ističe da je našao način da ovo ostvarenje okonča krozu priču sa svojom decom.

“…Nemojte da zaboravite, potreba za mržnjom ide u dva smera: prvi je neobjašnjiva mržnja tih ljudi koji čine zlodela, a drugi, buđenje mržnje u ljudima koji su izgubili nekog… Taj lanac takođe treba prekinuti. Uostalom, film počinje citatom Meše Selimovića, koji je takođe izgubio brata: “Možda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu. Nemam ja dva srca, jedno za mržnju, drugo za ljubav. Ovo što imam sada, zna samo za tugu”.”