INTERVJU SA GLUMCEM STEFANOM FIŠEROM ZA “IMMAGINARIJUM”

Naš mladi i daroviti glumac Stefan Fišer u razgovoru za Immaginarijum magazin govorio je o tome šta je potrebno da imaju studenti glume, koji je najveći kompliment koji glumac može dobiti, kako se mladi osećaju na početku svoje karijere ali i da slušamo o lepim iskustvima i mnogobrojnim dostignućima. 

Stefan Fišer je apsolvent glume Akademije umetnosti u Beogradu u klasi prof. Kaline Kovačević. Kaže da ga je oduvek privlačila scena i nalet adrenalina pred sam izlazak na scenu. Film „Ptice koje ne polete“ ga je naveo da po prvi put poželi da se bavim glumom, iako ga je odmalena interesovala srpska kinematografija.

Kao jedan od učesnika na 49. Festivalu monodrame i pantomime u lutkarskom pozorištu „Pinokio“ gde  se predstavio sa diplomskom predstavom o prvoj transseksualnoj osobi na teritoriji Jugoslavije pod nazivom „Merlinka“, Stefan kaže: “Jedan od zadataka na fakultetu je bio da svako od nas spremi jednu monodramu. Od početka sam imao ideju da to bude nešto čime mogu da doprem do ljudi zato što smatram da je dužnost umetnika da se osvrnu na društvene probleme i tim putem se posvete podizanju svesti i tada sam naišao na autobiografiju „Terezin sin“. Do tog momenta ja nisam uopšte znao za Merlinku, međutim, njegova ličnost i način na koji se on borio za svoje ideale i prava  su me zainteresovali. Ipak, Vjeran to jest Merlinka morao je posedovati izrazitu hrabrost da bi za vreme Jugoslavije izašao na ulicu u štiklama. Zbog svih pojedinosti koje sam morao da razmaštam ovo mi je bio i najteži projekat na kome sam radio. Izabrao sam temu koja nije nimalo laka, gde je zaista potrebno mnogo truda i rada, kopanja do suštine kako bih ušao u lik. Voleo bih da u nekom pozorištu „Merlinka“ postane deo stalnog repertoara, dok je naredno igranje predviđeno da bude u Narodnom pozorištu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Smatram da bi ljudi trebalo da pogledaju predstavu zato što je jaka priča koja nosi snažnu poruku, a u današnje vreme postoji mnogo ljudi koji se bore sa sličnim problemima. Nakon predstave sam dobio mnogo poruka od ljudi koje je predstava dirnula i koji su bili pod utiskom i par dana nakon igranja. To je ujedno i poenta mog izvođenja i potvrda da sam uspeo da prikažem suštinu lika kojeg sam gradio”.

Stefan ističe da je u glumačkom poslu jako važno biti svoj. “Svako od nas ima neki svoj pečat i svako bi trebalo da ide svojim tempom. Naravno, jako je važno truditi se, biti maksimalno posvećen jer će se taj trud isplatiti”.

Od početka studija Stefan navodi da je imao dosta različitih uloga ”…što mi je drago jer ne bih voleo da se ukalupim u jedan tip lika. Igrao sam u 2. godini fakulteta lik Kavrana u dramskom monologu „Godine vrana“, zatim lik Agatona u predstavi „Ožalošćena porodica“ i lik Bertoca u „Slučajnoj smrti jednog anarhiste“. Prva uloga koju sam ostvario je bila u seriji „Deca zla“ na samom početku studija. U toku snimanja serije imao sam scenu sa Ljubomirom Bandovićem koji je bio toliko divan i profesionalan da uprkos ogromnoj tremi nosim samo divne uspomene i jako sam zadovoljan i ponosan kada se toga setim. Nedavno sam završio snimanje serije „I bez muke ima nauke“ koja se sastoji od 10 epizoda i koja će se emitovati na RTS 1. Trenutno igram u predstavi „Godine vrana“ u Narodnom pozorištu gde tumačim lik Kalfe – pekarevog sina“.

Čitav intervju pročitajte na https://www.imaginarijum.rs/2025/02/24/razgovor-sa-mladim-glumcem-stefanom-fiserom-duznost-umetnika-je-da-se-osvrce-na-drustvene-probleme/