Raša Jelić: Neka razum uvek bude korak ispred slave i mudrost ispred novca

Poznati kaskader i organizator filmske akcije Radoje Raša Jelić, koji će uskoro na našoj Akademiji održati mastreklas, govori o svom životnom pozivu, učešću u velikom broju domaći filmova i serija ali i holivudskih blokabastera i savetuje mlade ljude koji bi želeli da se bavi ovim zanimljivim i opasnim poslom.
Tokom 24 godine rada na filmu prošli ste sve faze: od kaskadera, glumca epizodiste, preko organizatora filmske akcije, profesora predmeta ,,Scensko borenje“ i akcionog glumca. Kako je sve počelo?
Na snimanju filma „Treća sreća“ u kome sam igrao telohranitelja Milene Dravić upoznao sam kaskadersku legendu Slavoljuba Plavšića – Zvonceta. Prošao sam rigorozne testove i primljen sam za kaskadera. U to vreme bio sam student DIF- a i to mi je omogućavalo da se i pored krupnije građe uspešno bavim akrobacijama. Ubrzo smo osnovali i kaskadersku grupu ,,Zvonce“ koja je godinama uspešno radila.
Navedite nam molim vas kojim profesionalnim i životnim principima se vodite tokom obavljanja tako opasnog a u isto vreme zanimljivog posla kao što je kaskader?
Stari kaskaderi su govorili: ,,Dok se briješ ujutru ili dok pereš zube, gledaš se u oči i razgovaraš sa sobom u ogledalu. Ako tog dana potpisuješ ugovor za opasnu scenu, da li stojiš iza toga celim svojim bićem ili lažeš i sebe i druge. Greške se skupo plaćaju teškim povredama i foliranju nema mesta“. Taj jedinstveni metod introspekcije (samosagledavanja) mora da postoji i u svakoj životnoj odluci, tako postaješ kvalitetnija ličnost.
Oni koji su malo upućeniji znaju da posao kaskadera obuhvata više različitih podpravaca, za koji ste se vi specijalizovali i zašto?
Na početku karijere radio sam takozvanu ,,brutalnu” kaskadu. Prihvatao sam sve zahteve produkcije bez razmišljanja i bio spreman na svaki izazov. To je trajalo nekoliko godina i za to vreme smo kao grupa uradili neke od neponovljivih kaskada u svetskim okvirima, kao što je recimo scena u kojoj je pet kaskadera vezano jedan za drugog i padaju sa krova kuće unazad. Radili smo eksplozije, gorenja, letove kroz pravo staklo, visinsku kaskadu, jednostavno sve što nam se ponudi i nikad nisam odbio kaskaderski posao. A onda sam polako prešao u akcione glumce gde sam igrao vikinge i ratnike iz starih vremena. Na tom putu moram da istaknem da sam imao izuzetnu saradnju sa kaskaderom Slavišom Ivanovićem i njegovim stunt timom.
Rasa Jelic 2
Igrali ste u velikom broju domaćih filmova i serija (“Turneja”, “Pljačka Trećeg rajha”, ,,Kupi mi Eliota” ,,Gore-Dole” “Stršljen”, “Porodično blago”, “Nemanjići: Rađanje kraljevine”), ali i u više stranih projekata, uključujući blokbastere “The November Man” sa Pirsom Brosnanom i Olgom Kirilenko, ,,Three days to kill” sa Kevinom Kostnerom, ,,Ill restauratore” ,,Ironclad Battle for blood”, B13 Ultimatum, ,,Sword of vengeance”… koji trenutak biste izdvojili kao posebno važan u vašoj profesionalnoj karijeri?
To je svakako film ,,Gypsy Magic” reditelja Stoleta Popova u kome smo koleea Željko, Zvonce i ja uradili fenomenalnu kafansku tuču. Potpuno originalno sa bacanjem kroz prozor od duplog pravog stakla. Na snimanju su mi polomili tri prave kafanske stolice na ledja a bio sam bez zaštite u majici kratkih rukava. Jurio sam tada svetski rekord u lomljenju stolica na sopstvenu kičmu slavnog kaskadera Kamenog Bate. Posle toga su nam se otvorila sva vrata i dobili smo mnoge ponude. Kaskaderske smo prihvatali a neke od ponuđenih glumačkih uloga sam tada odbio zbog nekog svog principa jer mi se nije dopadao scenario. I to mi je zatvorilo vrata velike svetske slave. Jer tada su mi mnogi svetski filmski stručnjaci predviđali da na polju scenske akcije imam potencijala da budem svetski vrh.
S obzirom da prirodu posla sigurno ste doživeli na snimanjima puno zanimljivih događaja i anegdota, izdvojte nam molim vas neku koja sam se posebno urezala u pamćenje?
Anegdota je bilo mnogo, ni broja se ne zna, pogotovu što sam imao sreću da radim sa takvim veličinama poput Bate Živojinovića i Dragana Nikolića i mnogih drugih naših i svetskih neponovljivih legendi. Ali postoji scena s početka karijere koja mi je obeležila život:
Stojiš na mostu, gledaš plavo nebo a ispod tebe je kanjon dubine 200 metara i kamion na mostu sa kojim treba da se survaš u provaliju. Prihvatio si da uradiš tu scenu na neviđeno i došao si na snimanje. Smešten si u hotel sa 100 zvezdica i cene te i poštuju kao da si najveća svetska zvezda. Tu su sa tobom tvoji prijatelji, njih trojica, i tvoj učitelj kaskaderske veštine kome beskrajno veruješ da će sve proći dobro. Svi zajedno za nekoliko dana treba da radite jednu od najvećih akcionih scena u istoriji filmske akcije. Strepnja i neizvesnost su veliki a ipak si rešen da ostaneš do kraja, da uradiš to i da se ne povučeš. Tada shvatiš od kakvog si materijala sazdan.
Šta biste poručili mladim ljudima koji planiraju da se bave poslom kaskadera, kao i onima koji su na samom početku karijere?
Ne propagiram ekstremnu kaskadu. Prošao sam taj put i znam koliko su rizici nekad veliki na tom putu. Ja proučavam fenomen filmske akcije uključujući sve elemente, kao što su fizička priprema, psihosocijalni faktori, mentalni stav uz poštovanje metodičko didaktičkih principa u obuci. A mladi moraju da donesu samo svoju ličnu odluku. Mogu im poručiti: Ma koliko bio spreman neka ti razum uvek bude korak ispred slave i mudrost ispred novca.
U kojim novim filmskim ili televizijskim projektima vas možemo videti u bliskoj budućnosti?
Remake filma ,,Papillon“ iz 1973 godine kao i jedan vikinški film.
Rasa Jelic 3