SAMO JE UMETNIK BEZOPASAN ZA DRUŠTVO

„Niko glumca ne pita kakve probleme, tuge ili sumnje, bolesti možda ima te večeri. Zato su glumci ranjivi i zato ih i poštujem.“
Beogradska publika sinoć je imala priliku da po prvi put na sceni Madlenijanuma gleda dramu „Žanka“ u režiji Milice Kralj, rediteljke i  nove umetničke saradnice  na Akademiji umetnosti u Beogradu – katedra gluma. Režirana po istoimenoj drami  Miodraga Mije Ilića radnja predstave „Žanka“ se dešava u poslednjoj noći života slavne glumice Žanke Stokić. Premijerom u zemunskom „Madlenijanumu“ obeleženo je 130 godina od rođenja i 70 godina od smrti glumice, koja je svoj život posvetila pozorištu.
„Predstavu kao da režiraju njena sećanja, pa se tako ona dešava i u Žankinoj kući, ali i na ulici, u pozorištu, istražnom zatvoru, glibu, ali i na slavi, u detinjstvu, starosti, ljubavi, ali u bolu, u kolu, tišini… Žankin slučaj potvrđuje činjenicu da je samo umetnik bezopasan po društvo, razumljiv i pogodan vlastima, ali i negira mogućnost jednostavnog odgovora na večito pitanje – smeju li umetnici da zabavljaju narod u teškim vremenima, imaju li uopšte pravo na igru“, ističe rediteljka Milica Kralj.
Žanku u predstavi igra Jelica Sretenović, a pored nje u postavi su i Milan i Petar Mihailović. Analizirajući lik čuvene glumice Žanke Stokić, Milica Kralj objašnjava šta je inspiriše kod svojih kolega glumaca:
„Glumac se pred publikom ogoli sasvim, daje celog sebe, a publika i zahteva da poseduje celo glumačko biće biće bez rezerve. Niko glumca ne pita kakve probleme, tuge ili sumnje, bolesti možda ima te večeri. Zato su glumci ranjivi i zato ih i poštujem“.