Dimitrije Kokanov osvojio nagradu za pozorišnu dramu

Dimitrije Kokanov

„ (…)
MAŠA:
Eno ga, boing ne znam ti ni ja koji! Vidiš kako trepće? Da je dan video bi se veliki beli trag. Neko odlazi tim avionom. Neko zauvek odlazi. Nikada se neće vratiti. Ostavlja za sobom život. Zauvek će sve da zaboravi. A neko će za njim patiti. Plakaće. Preboleće i kao da ga nikada nije ni bilo. Kao da nikada nije ni otišao. Danas je taj dan.

DANIJEL:
Koji dan?

MAŠA:
Na današnji dan je tata otišao da se ne vrati. Nije si ni javio. Mama je ostala sama. Sa mnom, al’ to ti je kao da je sama. Ona tako kaže. Plakala je tri meseca. Sećala ga se još tri godine i onda je zaboravila. Prošlo je već deset godina. Ona se više ni ne seća. Sećam se samo ja da je tata nekada bio tu. Sećam se da nas je nekada voleo.

DANIJEL:
Možda je tako najbolje.

MAŠA:
Nema gore od toga.
(…)”

Odlomak iz drame LETAČI Dimitrija Kokanova