Hadži-Aleksandar Đurović: Najviše me je inspirisao moj emotivni život
Na početku nove godine dolazi premijera tvog novog filma "Ljubav dolazi posle", koji čine tri isprepletane ljubavne priče. Šta te je inspirisalo da napraviš ovaj film?
Ovo je nekako u potpunosti autorski film. Ja sam pisac priča, pa scenarija po njima i zatim reditelj, producent i montažer. Tako sam nekako celu priču izveo od same ideje pa do postprodukcije i zahvaljujući sjajnoj glumačkoj i autorskoj ekipi uspeo da iznesem svoju ideju skoro 85% od zamišljene. Tako da moram da budem zadovoljan. Najviše me je inspirisao moj emotivni život i usamljenost koju sam osećao, a koja je danas problem verovatno većine ljudi, te će se, nadam se, moći poistoveteti sa likovima iz filma.
Ovo je tvoj prvi dugometražni film, koliko je bio zahtevniji od tvojih prethodnih projekata?
S obzirom da sam diplomirao 2010. godine i da sam od tada radio kao asistent na tuđim projektima, imao sam ogromnu potrebu da ovog leta uradim nešto svoje, pa makar i kratki film. Splet jako čudnih okolnosti je doveo do ovog filma koji je urađen za samo 7 dana i sa vrlo malim budžetom čak i za standarde domaće kinematografije. Adrenalin me je držao od početka priprema u maju, pa sve do avgusta dok nije završeno snimanje, a onda kada je krenula montaža i kada je film počeo da dobija konačno obličje i ja sam se smirio. Priča je kompleksna, sa puno detalja, posebno što se sve bazira na čistoj emociji, pa su te suptilnosti u dijalozima i glumačkoj igri bile ono na čemu sam insistirao i što su glumci uspeli da izvedu kako sam zamislio.
Kakvo je bilo iskustvo sa glumcima i ekipom na setu?
Nisam od onih koji će nakon snimljenog filma pričati kako je sve bilo sjajno i da smo super zabaljali na snimanju, jer nismo. To su bile kratke julske noći i bilo je veoma naporno raditi pod pritiskom ranog svitanja i promene bioritma na samo sedam dana. No zaista sam zahvalan celokupnoj ekipi: uspeli su da isprate moj ritam rada koji nije nimalo lak, jer ja radim dosta na pripremama, pa je snimanje faktički egzekucija sa minimalnim promenama u odnosu na scene. I s obzirom da sam bio i producent filma, bio sam verovatno mnogo puta naporan, ali su i glumci i tehnička ekipa dali sve od sebe da uradimo ovo, jer su verovatno u tekstu našli ono što i njih pokreće da to isteraju do kraja.
Pre dve godine si diplomirao na katedri na TV režiju, kakav je osećaj zagaziti u profesionalne vode?
Ja sam imao veliku sreću da, kao i većina mojih kolega sa katedre TV režije, počnem da radim već tokom studija. Na trećoj godini sam bio asistent Zdravku Šotri na seriji "Greh njene majke", pa odmah po diplomiranju Ljubiši Samardžiću na seriji "Miris kiše na Balkanu", pa Srđanu Dragojevići na filmu "Parada" i Marku Novakoviću na filmu "Zverinjak“. Tako sam imao kontinuitet rada i učenja i odmah po završetku Akademije. Naravno, ta iskustva su kao jedno novo školovanje, odnosno praktični "master". Ponekad pomislim da sam možda u sve to ušao rano, jer sam Akademiju upisao sa sedamnaest godina, završio sa nepune dvadestet dve, i sa nepune dvedeset četiri snimio svoj debitantski film. Ali kad god završim neki rad koji naiđe na pozitivne kritike ili dobije neke nagrade, to mi bude podstrek da radim još više i da stalno nadograđujem sebe i brusim svoj rad. Sa druge strane svoj rad stavljam pred oko publike, koja je najveći sudija i za koju uostalom i pravimo sve, ali i u red sa radovima onih starijih i mlađih od mene, te se svi ti radovi upoređuju podjednako.
I za kraj: šta bi imao da poručiš svojim sadašnjim kolegama na fakultetu?
Pošto od ove godine aktivno radim kao asistent svom mentoru profesoru Draganu Elčiću na katerdri TV režije na Akademiji Umetnosti u Beogradu, skoro svakodnevno sam u kontaktu sa mladim kolegama kako naše, tako i drugih katedri, te razmenjujemo kreativna razmišljanja. Drago mi je da svake godine ima toliko kvalitetnih i kreativnih, talentovanih mladih ljudi koji žele da rade i stvaraju i koji, i pored nedostatka uslova i sredstava, ipak uspevaju da – zahvaljujući svom i kolegijskom entuzijazmu – stvore mala umetnička dela i time pošalju svoju poruku i ideju u svet. A1elim da im poručim da samo slede svoju viziju i strast koju nose i da će naći svoje mesto ovde ili u svetu.
(Pitanja je pripremio Mihajlo Vitezović, student Dramaturgije na Akademiji umetnosti.)
Možda ste propustili…
– Film "Ljubav dolazi kasnije" Hadži-Aleksandra Đurovića premijerno na FEST-u
Leave a comment