Hana Selimović: A čepaj šansu kad ti se ukaže

Beogradska pozorišna publika već je imala priliku da je vidi u predstavama „Nova Stradija”, „Figarova ženidba i razvod”, „Kabul –kod kuće”, pomenutom „Ocu…”, kao i u filmu „Beli, beli svet”, Olega Novkovića, za koji je, takođe, nagrađena u Francuskoj. Iza Hane Selimović je saradnja sa poznatim rediteljima: Slobodanom Unkovskim, Kokanom Mladenovićem, A1eljkom Аukićem, Oliverom Frljićem, i evo sada sa Dejanom Mijačem, koji joj je poverio lik Denjaše u predstavi „Višnjik”, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

– Kada mi je ponuđena uloga Sene u Ateljeu 212 imala sam, pre zakazanog razgovora sa Oliverom Frljićem, noć dvoumljenja i bojazni, u smislu da li taj zadatak premašuje moje trenutne iskustvene kapacitete, da li su moje 24 godine dovoljne da se precizno bavim tom temom i takvim likom. Ipak, verujem da vrlo često, ne i uvek, mora postojati osećanje spremnosti da se sa nečim uhvatite u koštac. Bez obzira na ishod. Glavni razlog, zašto sam se vrlo kratko dvoumila oko uloge, jeste saznanje da ću, pored ostalih, igrati i sa Аuzom. Moja prijateljica i koleginica Nada Šargin kaže da je Аuza najmoderniji i najsavremeniji glumac svakog vremena. To je velika istina. U takvom okruženju je bilo zadovoljstvo upustiti se u rizik, kaže Hana Selimović i dodaje:

–U isto vreme bilo je nezahvalno da uopšte mislim o Kusturičinom filmu i Mirjani Karanović, iako jako volim i taj film, i tu ulogu.

Međutim, onog trenutka kada sam se latila tog posla shvatila sam da je nemoguće da se ugledam na bilo koga. Smatrala sam da treba da se, uslovno rečeno, ograničim na svoja sredstva i svoj unutrašnji život, Uz sve to lik Sene Zolj je napisan živo, upečatljivo, tako da sam delom intuitivno, a delom i zbog Frljićevog rediteljskog rukopisa nastojala da scenski napravim simbiozu između žena koje svi poznajemo i te jedne žene, koja bih sutra mogla da budem. Ne umem da artikulišem ono što bi se moglo nazvati postupkom ili načinom našeg rada na ovoj predstavi. Ni sama nisam znala da će se tako desiti, da će moja uloga i predstava uopšte tako oživeti, i mnogo sam srećna što se tako desilo.

Hana Selimović jedna je od retkih glumica koja je fakultetsku diplomu stekla na privatnoj akademija, a koju sustiže uloga za ulogom u vodećim beogradskim pozorištima.

–Moj slučaj možda možemo nazvati retkim, ali nisam usamljen primer. Mislim da su svi ti angažmani našli mene, a ne ja njih. Verujem da je sve to, između ostalog, pitanje sreće i okolnosti na koje mi ne utičemo. Čini mi se da se neke stvari pomeraju na bolje, kada su u pitanju glumci sa privatnih akademija. Ne znam ni da li još uvek umem da pričam o tome staloženo, jer mislim da je to jedna velika mistifikacija: da je državni fakultet jedini u koji mi možemo položiti svoje poverenje. Da samo oni pravilno biraju ljude koji mogu da se bave ovim poslom. To je, zaista, zabluda i ne znam kako je uopšte cela ta stvar poprimila takve razmere, a posebno ako se radi o mladim ljudima koji se bave pozorištem i filmom. Svuda ima darovitih mladih ljudi. Pitanje je samo hoće li oni sresti svoje prave trenutke, prave uzore, pravi podstrek i ostale uslove za zdrav početak."

B. G. Trebješanin