"Velika drama" Siniše Kovačevića slavi deseti rođendan

"Pravu tenziju Kovačević ovog puta ne postiže toliko dramskom radnjom (…) Nju pisac ponajpre postiže sebi svojstvenom, snažnom replikom, nekad britkom, katkad duhovitom, a uvek scenski efektnom."

(Aleksandar Milosavljević, "Glas javnosti", Beograd, 3. mart 2002.)

"Posebnost Velike drame na sceni Narodnog pozorišta leži u činjenici da je jedan mladi glumac uspeo da na svojim plećima, od prve do poslednje scene, iznese ovu predstavu. Nije samo reč o novom talentu, pojavi, glumačkom majstoru. (…) Takav glumac se retko rađa; ne samo da mu se veruje od prvog do poslednjeg trenutka, nego se ta energija, glumačka ekspresija i transformacija, preliva na celokupno gledište. (Vuk Kostić) Druga poluga ove predstave jeste Vidosava Vučić Ljiljane Blagojević: u njenoj interpretaciji pohranjena je sva stamenost i tragika žena crnogorskog krša. Poseban tragični medaljon ove postavke jeste Jelistina Dušanke Stojanović, a lirski Helga Sonje Kolačarić. (…) To posebno znači u ovoj predstavi za koju se može slobodno reći da nema slabog glumačkog mesta."

(Milutin Mišić, "Borba", Beograd, 27. februar 2002.)

"Ksenija Zečević je nalazila adekvatne muzičke reflekse što je dovodilo do zanimljivih usklađivanja unutar žive dokumentaristčke igre. (…) Tanasije Uzunović, glumac u punoj zrelosti, dočarao je Zarija Vučića impresivno, sa unutarnjom snagom, preobraženjima i iznijansiranom tragikom čistog stila i pune autentičnosti.Njegovu ženu Vidosavu igrala je krajnje neposredno i ubedljivo Ljiljana Blagojević! (…) Sva pažnja je koncentrisana na mladog Vuka Kostića koji Milorada igra s potpunim i fanatičnim zanosom u kome se ogleda sva tragika vremena. Na početku i na kraju ovaj lik – kao ostarelog i napuštenog oca, tumači s punom ubedljivošću Miodrag Radovanović.(…) Pokretač ove cele tragične epopeje jeste general Sava Vukotić Cicko kojeg snažno dočarava Ljubivoje Tadić. Poseduje sve snažniji temperament, u izrazu je ekonomičan, vlada situacijom, dovoljan mu je jedan pokret da opservira reakcije prisutnih, oseća ironiju vremena, ubedljiv je i sve više postaje pravi protagonista ovako velikih pomeranja u životu i na sceni.(…)Izvan ovog kruga nalaze se spontana i osećajna mlada Helga koju tumači Sonja Kolačarić, a u poznim godinama mirno, setno, sa diskretnim podsećanjima na promašeni život i rafinmanom, Ljiljana Gazdić. Velika drama je opsežna i o njoj će se još kritika sporiti, ali je neosporno veliki i ozbiljan scenski poduhvat, impresivne siline, uprkos svemu i epika u kojoj ansambl Narodnog pozorišta prepoznaje svoje zajedničke mogućnosti."

(Hadži Petar Volk, "Ilustrovana politika", Beograd, 23. mart 2002.)

"Stadionska atmosfera na kraju predstave začinjena neprekidnim aplauzima i povicima „bravo", „bravo", „bravo", koja je trajala skoro petnaest minuta, bila je po mnogima odraz zahvalnosti za sve što je te večeri predočeno publici na sceni 'Jovan Аorđević' Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu."

(Mikojan Bezbradica, "Politika ekspres", Beograd, 6. jun 2002.)

Saznajte više…

– Deseti rođendan "Velike drame" (Večernje novosti, 26.3.2012.)

– Narodno pozorište: Velika drama