VELIKI INTERVJU PROF. DRAGANE VARAGIĆ NOVOSTIMA

Na nekada matičnoj sceni Nacionalnog teatra u Beogradu, Dragana Varagić, prof. glume Akademije umetnosti u Beogradu premijerno se pojavila u predstavi “Malo blago”, Nevene Mijatović, na sceni “Raša Plaović”.

Na pitanje novinara Novosti koliko joj je bila važna podrška starijih i slavnijih kolega, prof. Varagića kaže da je kao mlada glumica imala sam sreću da igra sa velikim glumcima i pred kamerom i u pozorištu, uglavnom uloge koje su svojim značajem daleko prevazilazile njeno tadašnje iskustvo.

“Beskrajno sam i danas zahvalna Miši Žutiću, Zoranu Radmiloviću, Pepiju Lakoviću i mnogim drugima, koji su me čuvali od mene same: da me naivnost neiskustva ne saplete preteškim dilemama i oduzme slobodu igre. Sa strpljivošću i mirom, nekoga ko zna da će sve biti u redu, posmatrali su moje nedoumice. I nekad dodavali poneku glumačku tajnu, nesebično.”

Na temu da li se, rastrzane svakodnevnim obavezama, žene danas dovoljno među sobom razumeju, naša glumica je stava da stvari počinju da se menjaju i govori predstavi koju je i sama režirala:

“O tome sam pravila predstavu “Penelopijada” Margaret Atvud, za Festival “Purgatorije” u Tivtu. Zanimljivo je što je podela bila kompletno ženska, i u ženskim i u muškim ulogama. Posle su me zvali da je režiram u Torontu, na engleskom. To je jedini tekst koji sam dva puta režirala.”

Kako je učiti i predavati glumu u doba korone, prof. Varagić ispred katedre Gluma na Akademiji umetnosti u Beogradu ističe da svi sada zaziremo od fizičke bliskosti.

“Ceo prošli semestar držala sam onlajn probe. Tokom probe vrlo sam koncentrisana, ali posle nje gotovo nesposobna za život, tek tada postajem svesna koliki je to napor. Danas imam prvi čas sa novom klasom, sigurno ću vežbe prilagoditi ovim okolnostima. Pozorište je kreativno, pa se nadam da će i ovakve probleme kreativno rešavati.”

O povratku u Beograd posle života u Kanadi, naša profesorka ističe da je verovala da će u Beogradu imati više vremena za sebe, nego u Kanadi. “I jesam i nisam ona nekadašnja Dragana. Ne samo zbog godina, već i zbog raznih iskustava koje sam stekla u međuvremenu. Nisam se pokajala što sam se vratila. Ovih godina sam povremeno odlazila u Kanadu da radim. Uglavnom na fakultetu, kao profesor ili reditelj. Kao da sam spojila dva svoja različita života i živim neki novi, treći – još uvek radoznala i zaljubljena u mogućnost da se stalno menjamo.”