Dr Milan Radovanović održao predavanje "Uticaj vizantijske umetnosti na razvoj reklamne industrije"

U okviru master studija Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama, u četvrtak 21. februara, održano je drugo u nizu predavanja februarskog ciklusa. Predavanje je održao docent dr Milan Radovanović sa Akademije umetnosti u Beogradu, a razgovor je moderirao doc. dr Nenad Božović.

Master studije RDKEI pri Rektoratu Univerziteta u Beogradu pristupaju fenomenu religije iz različitih perspektiva: psihološke, sociološke, političke i teološke, a tema jučerašnjeg predavanja pristupila je religiji iz umetničke perspektive i to kroz analizu Uticaja vizantijske umetnosti na razvoj reklamne industrije.

Uvaženi predavač je izlaganje počeo analizom vizantijske ikonografije, tačnije analizom umetničke tehnike izobražavanja nestvorene božanske svetlosti na ikonama. Fenomen nestvorene božanske svetlosti povezao je sa događajem Preobraženja Hristovog u Novom zavetu i analizirao ikone koje prikazuju taj događaj.

U njima je posebnu pažnju obratio na slikanje likova apostola kao i drugih svetitelja: predstavljeni su uvek frontalno, bez mana na licu, obasjani svetlošću koja dolazi „iza“ ili „sa strane“. Takođe, likovi svetitelja su na Istoku predstavljeni u tzv. „vizantijskoj perspektivi“ ili „obrnutoj perspektivi“ gde se fokus ikone ne nalazi u nekoj tački iza predstavljenih likova, već tako da se oni približavaju gledaocu.

Nakon ovoga dr Radovanović je prikazao plakate i reklame savremene reklamne industrije koje koriste iste „tehnike“ predstavljanja likova: slike „selebritija“ su retuširane, bez mane, slikani pod posebnim svetlom i gledaju nas direktno.

Predavač je, zatim, vezu vizantijske ikonografije sa savremenom reklamnom industrijom našao preko umetničkog pravca pop-arta, tačnije preko čuvenih fotografija Endija Vorhola. Sam Vorhol, inače poreklom Rusin, često je odlazio u grko-katoličku Crkvu i posmatrao ikonostas i specifičnosti predstavljanja likova na ikonama što mu je poslužilo kao inspiracija za Marylin Diptich iz 1962. godine, kao i za druga dela.

Delo ovog umetnika dopunio je malo poznatim detaljima iz njegovog života poput njegove iskrene religioznosti i pomaganja beskućnicima koji su se okupljali pri njegovoj parohiji u Njujorku. Sve ovo je suprotstavio uvreženoj slici o ovom umetniku koja se često povezuje sa njujorškim „džet-setom“, odnosno svetom glamura i raskalašnosti.

Analizom Vorholovih dela pokazao je njegovo interesovanje za smrt i prolaznost koja je implicitno davala kritički osvrt na dekadentni život njujorške umetničke scene.