Naša Jelena Grujičić na master studijama na prestižnom CalArts-u u Los Anđelesu

Prestižni California Institute of the arts (CalArts) u Los Anđelesu, čiji je osnivač Volt Dizni, rangiran je među deset najboljih u celoj Americi. Glumica Jelena Grujičić u januaru ove godine je položila prijemni za master studije glume na CalArts-u i u konkurenciji od više stotina kandidata postala druga Srpkinja u istoriji ovog fakulteta na master studijama.

Jelena je studirala glumu na Akademiji umetnosti, u klasi profesora Nebojše Dugalića, gde je, kaže, kao najmlađa na klasi preživela “adolescentske boginje”. Diplomirala je sa najvišom ocenom 2017. godine sa predstavom “Bella Figura” Jasmine Reze.

Sa Jelenom smo razgovarali nekoliko dana pošto je prošla prijemni ispit za master studije, i prvo smo je pitali kako je uopšte odlučila da pokuša da se upiše na master studije California Institute of the Arts.

– Još na trećoj godini osnovnih studija na Akademiji umetnosti počela sam da istražujem potencijalne opcije nastavka školovanja. Ne mislim da je glumcu škola, nužno, nešto što ga gradi. Ali sam prepoznala da su za moju glad i nemire upravo obrazovanje i rad na sebi najblagotvorniji i najdelotvorniji. Slušajući sebe i jasno postavljajući svoje ciljeve orijentisala sam se u tom pravcu. Moj sistem navođenja su bili moji apetiti. Ono što me je kod CalArts-a najviše privuklo jeste njihov sistem rada sa studentima, predmeti koje nudi pozorišni departman, predavači, geografija i, na kraju, pedigre te ustanove. Rekla bih da je seme moje želje da tamo nastavim kao glumica posejano davnih dana.

Kako je izgledao prijemni ispit na CalArts-u?

-Sam prijemni je dosta sličan prijemnim ispitima na našim umetničkim akademijama. Spremala sam dva monologa, jedan iz savremenog komada i jedan iz Šekspirovih dela. Sve ostalo što čini prijemni i na osnovu čega takođe komisija donosi odluku su: lične aspiracije studenta, priroda želje, spremnost da istu dovedeš najbliže sebi, kao i odanost istoj, ukratko – Artistic Statement. Gluma ne poznaje geografiju. Ipak, razlika je u tome što su oni koji vas gledaju i koji odlučuju o ishodu prijemnog prijatnijeg mentaliteta, meni bliskijem. To su ljudi koji znaju da veruju.

Jesi li imala tremu?

-Nisam. Ja sam suludo hrabra osoba. Verujem i u sebe i u život i spremna sam da poništim svaki strah zarad lepote života. Nisam bila preopterećena ishodom, fokusirala sam se na san. Putovala sam sa jednim rancem 28 sati do Los Anđelesa, samo da bih došla na prijemni. Trema postoji samo na nivou uzbuđenja zbog praćenja sopstvenog sna. To je osećaj zbog kog osetim radost života.

Da li je bilo još nekih studenata iz Srbije ili zemalja u okruženju?

Koliko ja znam, ove godine nije. Ali, prijemni traje nekoliko dana, tako da ni nemate priliku da sretnete “konkurenciju”. Ali, pre nekoliko godina CalArts je upisala moja divna koleginica Joana Knežević. Nemojte me uzeti za reč, ali mislim da je ona prva Srpkinja koja je ikad tamo studirala .

Ko će biti tvoji predavači na CalArts?

Moje školovanje tamo startuje u septembru, tako da bih o ovome bila kadra da govorim tek kada iskusim ovaj segment. Ono sto znam o svojim predavačima iz iskustva prijemnog ispita, jeste da su predani, posvećeni, osvešćeni i u mojim očima veliki i bitni. Jedan od predavača je i Mirjana Joković, koja je tamo glavni profesor glume na mom programu.

Rano je da te pitam za dalje planove, ali, da li razmišljaš o ostajanju u Americi nakon završenog mastera?

Nije rano! Da, razmišljam. Volim da kažem da tragam za sadržajem, a ne za geografskom koordinatom. Za sada moj plan je da radim na sebi i svom glumačkom umu i telu. Gde god da moje mesto bude, biću mu verna i voleću ga. Stremim hodanju i konstantnom progresu, tako da sam odavno razumela da svoje korene ostavim gde jesu, i da se od njih otcepim, ne zbog nezadovoljstva već zbog praćenja ličnog osećaja. Volim svoj put, verujem mu. Planove imam, ali životu prepuštam ono “kako do njih”. Pre biram da idem ka sebi, a kad sam pri sebi, znam da sam na pravom mestu.

Da li te podjednako privlače i film i pozorište?

Zanima me kvalitetan sadržaj, kvalitetan rad, celovitost i trajanje. I pozorište i film su moje sfere interesovanja. U mnogome se razlikuju, ali ono što je podjednako kod oba je unutarnji ulog . Oni naizmenično kupuju moje interesovanje, jedan po jedan, zavisno od toga ko sam i u kakvom stanju u datom trenutku. Film je moja prva i najveća ljubav. O njemu najduže sanjam i njega najduže volim. Oni koji me znaju, znaju da gledam dva filma dnevno, jedan pre nego krenem u dan i jedan kojim dan zatvaram. U mojoj svesci želja stoji “da igram u Nolanovom filmu”. Obožavam svoj posao, u svakom njegovom obliku. Ono što me najviše ispuni i posle čega sam mirna jeste suština ovog posla – istraživanje ljudske duše. Za mene nema veće radosti nego biti tle za rađanje čoveka, pozajmiti im svoje telo kao njihovo, svoju dušu kao njihovu , dati im glas i sprovesti ih do života.