Tekst profesora AU Milana Radovanovića u zborniku “Neko je rekao feminizam?”

Prof. dr Milan Radovanović je u zborniku radova sa konferencije „Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas“ objavio tekst „Slika Kosovka devojka Uroša Predića i reprezentacija rodnih razlika“

Knjiga „Feministička teorija je za sve“ je proizvod promišljanja i udruženog rada teoretičarki i teoretičara feminizma koji su se okupili na naučnoj konferenciji koju su organizovali Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. 

Motiv za organizovanje smotre bio je da se čuju, izlože i predstave promišljanja koja se u jednom širokom potezu mogu podvesti pod feminističku teoriju. Ta smotra je već i pre samog svog realizovanja vođena pitanjem šta uopšte jeste feministička teorija u Srbiji danas, i može li se na to pitanje odgovoriti ako se svi/sve oni/one koji bi o tome nešto imali/le da kažu ne dovedu na jedno mesto gde će se njihovi glasovi čuti.

Polazna pretpostavka je bila da niko ne može imati pravo da o tome odlučuje sam, da je takav odgovor moguće dati samo iz mnoštva glasova, iz situacije u kojoj se odlučuje, promišlja i vrednuje zajedno.

Prof. Radovanović je na primeru slike Uroša Predića Kosovka devojka pokazao kako se rodni režim reprezentacije zasniva na praksi konstituisanja stereotipa. Stereotip svodi žene na nekoliko jednostavnih esencijalnih karakteristika, koje su reprezentovane kao fiksirane ’Prirodom’ ili ’Božanskim autoritetom’.

Stereotip je kao specifična praksa označavanja centralna za reprezentaciju rodne nejednakosti. Semiotika i teorija reprezentacije našle su svoju primenu u okviru feminističkih studija, ukazujući na društveno, a ne prirodno poreklo rodnih identiteta.

Semiotička analiza Predićeve slike nam pomaže da razumemo ideološku funkciju umetnosti, koja se odnosi na prikrivanje relacija moći u jednom društvu, predstavljajući ih kao prirodan i večan poredak stvari. Reprezentacije žena u umetnosti najčešće su u službi očuvanja i širenja stava o njihovoj podređenosti u odnosu na muškarce, kako u patrijarhalnim, tako i u postpatrijarhalnim društvima.

U okviru diskurzivnih aspekata slike, prof. Radovanović se posebno osvrnuo na čitanje izvornog mita o Boju kosovskom u biblijskom ključu, kao i na pitanje rodnog identiteta žene u okviru hrišćanske tradicije.

Leave a comment