Zajednička izložba Tijane Pakić-Feterman i Andrijane Pajović

Izložba traje do 31. maja 2009.
Radno vreme Galerije:
Utorak – subota, od 11:00 do 21:00; Nedeljom od 12:00 do 18:00;
Ponedeljkom ne radi.
 

Tijana Pakić-Feterman

Rođena je 20.10.1974. u Parizu, a 2001. diplomirala na Akademiji umetnosti, na Katedri za fotografiju, u klasi prof. Milana Aleksića.

Pre Beograda, rad "Čarolije" predstavljen je u Parizu u okviru grupne izložbe savremene umetnosti "Jeune Creation" u La Grande Halle de la Villette, na samostalnoj izložbi u Bellevilloise, kao i u Moskvi na izložbi "In Transition Russia 2008".

Umetnički projekat “Čarolije” sastoji se od serije fotografskih portreta mladih Romkinja starosti od 7 do 15 godina fotografisanih u romskim naseljima u Beogradu i okolini. Izgled i poze mladih Romkinja na ovim fotografijama direktno asociraju na fotografije iz modnih časopisa. Ovakva metafora nije slučajnost, već ima za cilj izbegavanje klišea koji vladaju u odnosu na romsku manjinu (loši uslovi života, diskriminacija, neuklapanje u socijalni život, itd). Moda i modna fotografija predstavljaju neku vrstu ekskluzivnosti savremenog društva, nešto nedostupno svakome – samo izabrani mogu da se pojave na modnim fotografijama i svojim izgledom promovišu određeni stil. Umetnica stavlja u prvi plan paradoks modne fotografije sa naglašenim elitizmom i glamurom, suprodstavljajući ga magičnoj prirodnoj lepoti ovih mladih Romkinja.

Andrijana Pajović

Diplomirala je 2008. na Katedri za fotografiju, u klasi prof. Milana Aleksića, na Akademiji umetnosti  u Beogradu. U fokusu njenog rada su stalna preispitivanja ličnog identiteta i socijalnih uloga, sa snažnim uporištem u istoriji fotografije i savremenoj umetničkoj teoriji i praksi. Rođena je 1979. u Podgorici. A1ivi u Beogradu.

"… Dečija fascinacija oružjem je, kažu psiholozi, povezana sa fascinacijom odrastanjem. Deca ne vide oružje kao alat za uništavanje, već kao simbol zrelosti. Imati pištolj ili pušku u ruci znači biti veliki, poput heroja popularne kulture i "ratnika" iz oružanih sukoba tokom devedesetih. Dostupnost oružja čini da se ta maštarija doima realnom – dovoljno je uzeti pušku koju otac čuva u nekom ormanu i dečak će bar na trenutak biti junak sa slike. Postaće slika. (…) Modeli za moje fotografije su deca iz onoga što smatramo „dobrim srednjeklasnim porodicama“, neopterećena ozbiljnijim materijalnim problemima, socijalizovana u zajednici u kojoj žive. Zamolila sam ih da mi poziraju sa oružjem. Svi su bez problema pristali. (…) A1elela sam da stavim akcenat na objektivizaciju odnosa bića u procesu odrastanja i simbola smrti u njegovoj ili njenoj ruci, u maniru takozvane "čiste" fotografije, s koncentracijom na objekat, statičnu sliku i ono što se najviše iz nje može izvući, bez uplitanja naglašenih scenskih efekata. Iako sam itekako svesna da je svaka fotografija ustvari prikaz scene, gluma, artificijelnost, fikcija".

Ciklus "Deca sa oružjem" je bio predstavljen na samostalnoj izložbi u galeriji Blumen u Lajpcigu (Nemačka), a nakon izlaganja u Domu omladine biće uvršćen u grupne izložbe savremene fotografije "Sotiri" u Tirani i Korči (Albanija).