STUDENTI AKADEMIJE I OVE JESENI ANGAŽOVANI NA 4. POZORIŠNOM KUSTENDORFU

Ove godine 4. Jesenji pozorišni Kustendorf reditelja Emira Kusturice, posvećen studentima slovenskih država, internacionalnog je karaktera i na njemu će biti igrane predstave pozorišnih akademija iz Rusije, Poljske i Srbije, 24. i 25. oktobra 2019, na Mećavniku.

Pozorišni Kustendorf nastavlja uspešnu saradnju sa profesorima i studentima Akademije umetnosti u Beogradu, tako što su i ove jeseni naši studenti svih katedri uključeni u rad ili su gosti Festivala.

Selektor programa je reditelj Milan Nešković, prof. Akademije umetnosti u Beogradu.

U prodiukcionom timu angažovane su naše dve studentkinje Produkcije u umetnosti i medijima: Nikolina Milićević i Tanja Zeba.

Video tim koji će snimati dešavanja tokom trajanja pozorišnih susreta i uraditi video Festivala čine četiri studenta Akademije: režiju potpisuje Jovan Dopuđ, kameru Nikola Egerić, zvuk Maksim Kostenko i montažu Aleksandar Milenković.

Svi naši studenti glume, sve četiri godine, zvnični su gosti Jesenjeg pozorišnog Kustendorfa.

Pod sloganom “Drušvo spektakla”, Festival će pokušati da odgonetne mesto i ulogu pozorišne umetnosti u aktuelnom društvu u kojoj je spektakl u osnovi svega.

Reč selektora:

„Spektakl se ne može shvatiti samo kao vizuelna obmana koju stvaraju masovni mediji. To je pogled na svet koji se materijalizovao.”- Gi Debor

Gi Deborova knjiga Društvo spektakla, objavljena je po prvi put 1967.  danas,  posle više od pola veka ta materijalizacija je dobila svoj novi oblik, zahvaljujući pre svega činjenici da se broj medija povećao sa širenjem interneta i društvenih mreža, a samim tim i njihov uticaj. Кako Debor kaže, spektakl nije samo dekor stvarnog sveta, već sâmo srce nestvarnosti ovog društva. U svim posebnim aspektima – vestima, propagandi, reklami, zabavi – spektakl predstavlja vladajući oblik života.  Danas je to možda istinitije nego ikada pre.

Zanimljivo je da se upravo iz sve te težnje za spektakularnim s druge strane u umetnosti javila tendencija da se vratimo primarnim odnosima koje smo zanemarili: ljubav, bliskost, empatija. 

Zato smo ove godine odlučili da se posvetimo upravo pozorišnim predstavama koje se bave pozicijom pojedinaca koji ne mogu da nađu svoje mesto u društvu koje neguje spektakl kao osnovni vid ne samo zabave već i samog postojanja.

Selekcija je bazirana na odnosu pojedinca i društva, i problemima sveprisutnog nedostatka empatije, ljubavi i razumevanja, tj. svega onoga na čemu se bazira humani ljudski odnos. Sve predstave se bave ljudima koji se nisu snašli u tom društvu spektakla. Neki svojom krivicom, neki zaslugom. Neki su odbačeni od društva, a neki tragaju za sobom i svojim identitetom, kao uostalom i pozorište.

Gi Debor je napisao prolog izdanju iz 1992. godine: „Treba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnom namerom da naudi društvu spektakla. Ipak, u njoj nema ničeg preteranog.”

Treba imati u vidu da su ove predstave pravljene sa svesnom namerom da naude društvu spektakla. Ipak, u njima nema ničeg preteranog.